Ikona Svetog Djordja

Sveti Đorđe Djordje Đurađ Đurđevdan Djurdjevdan 6. maj

(Djurdjic Đurđic je zimski Sveti Georgije, slavi se 16. novembra)

Ikona Svetog Djordja, Sveti Djordje ubija aždaju

Свети Георгије

Sveti Georgije

U starim srpskim biografijama Sveti Đorđe se pominje kao zaštitnik u ratu i slika se kao naoružani konjanik.

Sveti Đordje je od imućnih roditelja ali je rano postao siroče. Od malena je vaspitan u duhu najplemenitijih hrišćanskih vrlina. U vreme cara Dioklecijana bio je vojnik sa činom tribuna. Sukobio se sa carom jer je ovaj proganjao hrišćane. Svetog Đorđa je mučio i naredio je da mu daju smrtonosni otrov. Kada su mu dali molio se Bogu i Bog ga je iscelio na udivljenje naroda. 6. maja 303. godine Svetom Đordju je dželat mačem odrubio glavu.

Za Đurdjevran se u pravoslavnoj ikonografiji Sveti Đorđe se predstavlja kako sedeći na konju dugim kopljem probada aždaju kao simbol mnogobožačke sile koja je proždirala hrišćanske žrtve. Sveti Đordje je tu aždaju pobedio i zato se naziva pobedonosac jer je veoma brzo posle njegove smrti prestao progon hrišćana.

Sveti Đorđe ikona na drvetu sa crvenim rubom. Kopija kijevske verzije Pobedonosca, Sv. Đorđa) Djurdjevdan slika.